Врсте зрачења Нејонизујуће зрачење
Неки примери нејонизујућег зрачења су видљива светлост, радио таласи и микроталаси (Инфографија: Адриана Варгас/ИАЕА)
Нејонизујуће зрачење је зрачење ниже енергије које није довољно енергично да одвоји електроне од атома или молекула, било у материји или живим организмима.Међутим, његова енергија може учинити да ти молекули вибрирају и тако производе топлоту.Овако, на пример, раде микроталасне пећнице.
За већину људи нејонизујуће зрачење не представља опасност по здравље.Међутим, радницима који су у редовном контакту са неким изворима нејонизујућег зрачења могу бити потребне посебне мере да се заштите од, на пример, произведене топлоте.
Неки други примери нејонизујућег зрачења укључују радио таласе и видљиву светлост.Видљива светлост је врста нејонизујућег зрачења које људско око може да примети.А радио-таласи су врста нејонизујућег зрачења које је невидљиво нашим очима и другим чулима, али које се може декодирати традиционалним радијима.
Јонизујућег зрачења
Неки примери јонизујућег зрачења укључују неке врсте лечења рака помоћу гама зрака, рендгенских зрака и зрачења емитованог из радиоактивних материјала који се користе у нуклеарним електранама (Инфографија: Адриана Варгас/ИАЕА)
Јонизујуће зрачење је врста зрачења такве енергије да може да одвоји електроне од атома или молекула, што изазива промене на атомском нивоу при интеракцији са материјом укључујући живе организме.Такве промене обично укључују производњу јона (електрично наелектрисаних атома или молекула) – отуда и термин „јонизујуће“ зрачење.
У високим дозама, јонизујуће зрачење може оштетити ћелије или органе у нашим телима или чак изазвати смрт.У правилној употреби и дозама и уз неопходне мере заштите, ова врста зрачења има много корисних примена, као што су у производњи енергије, у индустрији, у истраживању и медицинској дијагностици и лечењу разних болести, попут рака.Док је регулисање коришћења извора зрачења и заштита од зрачења национална одговорност, ИАЕА пружа подршку законодавцима и регулаторима кроз свеобухватан систем међународних безбедносних стандарда са циљем да заштити раднике и пацијенте, као и чланове јавности и животну средину од потенцијалних опасности. штетно дејство јонизујућег зрачења.
Нејонизујуће и јонизујуће зрачење имају различите таласне дужине, које су директно повезане са његовом енергијом.(Инфографија: Адриана Варгас/ИАЕА).
Наука која стоји иза радиоактивног распада и резултирајућег зрачења
Процес којим радиоактивни атом постаје стабилнији ослобађањем честица и енергије назива се "радиоактивни распад".(Инфографија: Адриана Варгас/ИАЕА)
Јонизујуће зрачење може да потиче од нпр.нестабилни (радиоактивни) атомипошто прелазе у стабилније стање док ослобађају енергију.
Већина атома на Земљи је стабилна, углавном захваљујући уравнотеженом и стабилном саставу честица (неутрона и протона) у њиховом центру (или језгру).Међутим, код неких врста нестабилних атома, састав броја протона и неутрона у њиховом језгру не дозвољава им да те честице држе заједно.Такви нестабилни атоми се називају "радиоактивни атоми".Када се радиоактивни атоми распадну, они ослобађају енергију у облику јонизујућег зрачења (на пример алфа честице, бета честице, гама зраци или неутрони), које, када се безбедно искористе и користе, могу да произведу различите користи.
Време поста: 11.11.2022