Врсте зрачења Нејонизујуће зрачење
Неки примери нејонизујућег зрачења су видљива светлост, радио таласи и микроталаси (инфографика: Адријана Варгас/IAEA)
Нејонизујуће зрачење је зрачење ниже енергије које није довољно енергично да одвоји електроне од атома или молекула, било у материји или живим организмима. Међутим, његова енергија може учинити да ти молекули вибрирају и тако производе топлоту. Тако, на пример, раде микроталасне пећнице.
За већину људи, нејонизујуће зрачење не представља ризик по њихово здравље. Међутим, радницима који су у редовном контакту са неким изворима нејонизујућег зрачења могу бити потребне посебне мере заштите од, на пример, произведене топлоте.
Неки други примери нејонизујућег зрачења укључују радио таласе и видљиву светлост. Видљива светлост је врста нејонизујућег зрачења коју људско око може да види. А радио таласи су врста нејонизујућег зрачења које је невидљиво нашим очима и другим чулима, али које се може декодирати традиционалним радио-апаратима.
Јонизујуће зрачење
Неки примери јонизујућег зрачења укључују неке врсте лечења рака помоћу гама зрака, рендгенских зрака и зрачења које емитују радиоактивни материјали који се користе у нуклеарним електранама (инфографика: Адријана Варгас/ИАЕА)
Јонизујуће зрачење је врста зрачења такве енергије да може да одвоји електроне од атома или молекула, што изазива промене на атомском нивоу при интеракцији са материјом, укључујући живе организме. Такве промене обично укључују производњу јона (електрично наелектрисаних атома или молекула) – отуда и термин „јонизујуће“ зрачење.
У високим дозама, јонизујуће зрачење може оштетити ћелије или органе у нашем телу или чак изазвати смрт. У правилној употреби и дозама и уз неопходне заштитне мере, ова врста зрачења има много корисних употреба, као што је производња енергије, индустрија, истраживање и медицинска дијагностика и лечење разних болести, попут рака. Иако су регулација употребе извора зрачења и заштита од зрачења национална одговорност, IAEA пружа подршку законодавцима и регулаторима кроз свеобухватни систем међународних безбедносних стандарда који имају за циљ заштиту радника и пацијената, као и јавности и животне средине од потенцијалних штетних ефеката јонизујућег зрачења.
Нејонизујуће и јонизујуће зрачење имају различите таласне дужине, што је директно повезано са њиховом енергијом. (Инфографика: Адријана Варгас/IAEA).
Наука која стоји иза радиоактивног распада и резултујућег зрачења
Процес којим радиоактивни атом постаје стабилнији ослобађањем честица и енергије назива се „радиоактивни распад“. (Инфографика: Адријана Варгас/IAEA)
Јонизујуће зрачење може потицати, на пример, однестабилни (радиоактивни) атомијер прелазе у стабилније стање док ослобађају енергију.
Већина атома на Земљи је стабилна, углавном захваљујући уравнотеженом и стабилном саставу честица (неутрона и протона) у њиховом центру (или језгру). Међутим, код неких врста нестабилних атома, састав броја протона и неутрона у њиховом језгру не дозвољава им да држе те честице заједно. Такви нестабилни атоми се називају „радиоактивни атоми“. Када се радиоактивни атоми распадају, они ослобађају енергију у облику јонизујућег зрачења (на пример, алфа честице, бета честице, гама зраци или неутрони), која, када се безбедно искористи и користи, може произвести разне користи.
Време објаве: 11. новембар 2022.