Који су најчешћи типови радиоактивног распада? Како се можемо заштитити од штетних ефеката резултирајућег зрачења?
У зависности од врсте честица или таласа које језгро ослобађа да би постало стабилно, постоје различите врсте радиоактивног распада које доводе до јонизујућег зрачења. Најчешћи типови су алфа честице, бета честице, гама зраци и неутрони.
Алфа зрачење
Алфа распад (инфографика: А. Варгас/IAEA).
Код алфа зрачења, распадајућа језгра ослобађају тешке, позитивно наелектрисане честице како би постала стабилнија. Ове честице не могу да продру кроз нашу кожу и изазову штету и често се могу зауставити чак и једним листом папира.
Међутим, ако се материјали који емитују алфа зрачење унесу у тело дисањем, јелом или пићем, могу директно изложити унутрашња ткива и стога могу оштетити здравље.
Америцијум-241 је пример атома који се распада путем алфа честица и користи се у детекторима дима широм света.
Бета зрачење
Бета распад (инфографика: А. Варгас/IAEA).
Код бета зрачења, језгра ослобађају мање честице (електроне) које су продорније од алфа честица и могу проћи кроз нпр. 1-2 центиметра воде, у зависности од њихове енергије. Генерално, лим алуминијума дебљине неколико милиметара може зауставити бета зрачење.
Неки од нестабилних атома који емитују бета зрачење укључују водоник-3 (трицијум) и угљеник-14. Трицијум се користи, између осталог, у светлима за случај опасности, на пример, за обележавање излаза у мраку. То је зато што бета зрачење трицијума узрокује да фосфорни материјал светли када зрачење интерагује, без струје. Угљеник-14 се користи, на пример, за датирање објеката из прошлости.
Гама зраци
Гама зраци (инфографика: А. Варгас/IAEA).
Гама зраци, који имају разне примене, као што је лечење рака, су електромагнетно зрачење, слично рендгенским зрацима. Неки гама зраци пролазе директно кроз људско тело без наношења штете, док друге тело апсорбује и могу изазвати оштећења. Интензитет гама зрака може се смањити на нивое који представљају мањи ризик дебелим зидовима од бетона или олова. Зато су зидови соба за радиотерапију у болницама за пацијенте оболеле од рака толико дебели.
Неутрони
Нуклеарна фисија унутар нуклеарног реактора је пример радиоактивне ланчане реакције коју одржавају неутрони (Графика: А. Варгас/IAEA).
Неутрони су релативно масивне честице које су један од главних састојака језгра. Они су ненаелектрисани и стога не производе директно јонизацију. Али њихова интеракција са атомима материје може довести до алфа-, бета-, гама- или X-зрака, што затим доводи до јонизације. Неутрони су продорни и могу се зауставити само густим масама бетона, воде или парафина.
Неутрони се могу произвести на више начина, на пример у нуклеарним реакторима или у нуклеарним реакцијама које покрећу честице високе енергије у акцелераторским сноповима. Неутрони могу представљати значајан извор индиректно јонизујућег зрачења.
Време објаве: 11. новембар 2022.